UNCCD

Dezertifikacija je tip degradacije zemljišta primarno izazvana antropogenim faktorom tj. ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama. Ona se ne odnosi na širenje postojećih pustinja, već nastaje usled prekomernog eksploatisanja i neadekvatnog načina korišćenja zemljišta u aridnim, semiaridnim i subhumidnim oblastima koje pokrivaju jednu trećinu Zemlje.

Problem degradacije zemljišta prouzrokovan dezertifikacijom ozvaničen je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju održanoj u Riju 1992. godine. Ovom prilikom odlučeno je da se pitanju suzbijanja degradacije zemljišta i ublažavanja posledica suše posveti posebna Konvencija, koja je usvojena 17. juna 1994. godine u Parizu. Konvencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv degradacije zemljišta (United Nations Convention to Combat Desertification – UNCCD) je jedini pravno obavezujući međunarodni sporazum koji povezuje životnu sredinu i razvoj sa održivim upravljanjem zemljištem. Do sada je Konvenciju ratifikovalo 196 zemalja koje rade zajedno kako bi poboljšale životne uslove za ljude u sušnim područjima, održale i obnovile produktivnost zemljišta i tla i ublažile efekte suše. Više od 140 zemalja izjasnilo se pogođenim procesom degradacije zemljišta. UNCCD je naročito posvećen pristupu „odozdo-nagore“ (eng. bottom-up approach), podstičući učešće lokalnog stanovništva u borbi protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta. Sekretarijat UNCCD olakšava saradnju između razvijenih i zemalja u razvoju, posebno oko prenosa znanja i prenosa tehnologije za održivo upravljanje zemljištem.

U okviru UNCCD postoji pet regiona: Afrika, Azija, Latinska Amerika i Karibi, Severni Mediteran, Centralna i Istočna Evropa, i svi oni zajedno učestvuju u odlučivanju o primeni Konvencije. Tekst Konvencije sadrži pet aneksa, koji se odnose na jedan od ovih svetskih regija.

Regionalni aneksi Konvencije:

  • Aneks I: Afrika
  • Aneks II: Azija
  • Aneks III: Latinska Amerika i Karibi
  • Aneks IV: Severni Mediteran
  • Aneks V: Centralna i Istočna Evropa (CEE)

Aneks V: Centralna i Istočna Evropa (CEE)

Regionalni Aneks V stupio je na snagu 2001. godine  Odlukom „ Aneks za regionalnu implementaciju UNCCD na nivou regiona Centralne i Istočne Evrope“ na Konferenciji država potpisnica COP5 (Conference of the Parties). Konvenciju je do sada ratifikovalo 19 država. Stepen degradacije zemljišta u regionu CEE se razlikuje od zemlje do zemlje, ali podaci pokazuju da je degradacija zemljišta ozbiljna u ovom regionu, sa tendencijom pogoršanja. Zbog toga je 15 zemalja potpisnica Konvencije proglasilo svoj status kao „pogođene“ članice Konvencije (eng. affected country Parties).

Dvanaest država Centralne i Istočne Evrope je na regionalnom sastanku COP12 u 2015. godini podržalo Regionalni akcioni program (RAP CEE). RAP CEE identifikuje sledeće prioritetne oblasti za regionalnu saradnju:

  • Jačanje regionalnih politika
  • Povećanje znanja o dezertifikaciji, degradaciji i sušama u regionu CEE
  • Postizanje neutralne degradacije zemljišta (eng. Land Degradation Neutrality – LDN)
  • Izgradnja kapaciteta
  • Organska poljoprivreda
  • Osmišljavanje i implementacija zajedničkih projekata održivog upravljanja zemljištem (eng. Sustainable Land Management – SLM)

Osnovni uzroci degradacije zemljišta u CEE regionu su:

  • Razvoj tranzicionih ekonomija
  • Poljoprivredni procesi koji ugrožavaju zemljište
  • Krčenje šuma
  • Neadekvatno navodnjavanje i prekomerna eksploatacija vodnih resursa, što za posledicu ima hemijsko zagađenje i salinizaciju

Usvajanjem ciljeva održivog razvoja (eng. Sustainable Development Goals – SDGs) u 2015. godini, države CEE imaju zadatak da sve ciljeve prevedu na nacionalni nivo. Cilj 15. posebno se odnosi na zemljište i glasi: Odživo upravljati šumama, suzbiti dezertifikaciju, zaustaviti i preokrenuti degradaciju zemljišta i sprečiti uništavanje biodiverziteta. Većina zemalja CCE regiona dala je prioritet SDG 15.3.: Do kraja 2020. boriti se protiv dezertifikacije, obnavljati degradirano zemljište,  uključujući zemljište pod uticajem dezertifikacije, suša i poplava, i težiti da se u svetu neutralizuje degradacija zemljišta. Zemlje će izgraditi nacionalne kapacitete za uspostavljanje cilja LDN i nadgledati njegovo postignuće.

Kako su dinamika zemljišta, klime i biodiverziteta tesno povezani, UNCCD sarađuje blisko sa drugim dvema Rio konvencijama: Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (Convention on Biological Diversity -CBD) i Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (United Nations Framework Convention on Climate Change-UNFCCC), kako bi se integrisanim pristupom odgovorilo na ove izazove.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija odredila je 17. jun datumom kojim se svetska javnost podseća na važnost suzbijanja ovog globalnog problema i promoviše značaj međunarodne saradnje u borbi protiv degradacije zemljišta.